Fest 2012

Prošle godine širom sveta proslavljen je jedna veliki jubilej, stogodišnjica rođenja čuvenog filmskog reditelja Nikolasa Reja, reditelja kultnih filmova ,,Buntovnik bez razloga'', ,Džoni Gitara'', ,,Veći od života'', ,,Makao'' i mnogih drugih. Osim filma ,,Doktor Rej i đavoli'', publika je ove godine na FEST-u imala priliku da pogleda i dokumentarni film ,,Ne očekuj previše'', koji je reţirala njegova udovica Suzan Rej.

Zašto ova tema, iako vrlo značajna i mnogima nepoznata, čak i filmskim profesionalcima u našoj zemlji, pa i celoj bivšoj Jugoslaviji verovatno ?

Tema filma, ah da ovo kao da odgovaram na pitanje u školi, je sa jedne strane večna tema kada se kreacija suprotstavlja haosu a zatim jedna ekskluzivna priča o jednom od najvećih staranaca u istoriji pokretnih slika, Nikolasu Reju, koji je u čudnom parčetu Raja, zvanom Jugoslavija.

Kako je proteklo snimanje filma, obzirom da se dugo čekalo na njega ?

Iskušenja su bila trka sa preponama, od fondovskih malverzacija (Pantelija je dao sam sebi) i opstrukcija, do nedostatka svesti da je ovakav film potreban nacionalnoj kinematografiji i kao podsećanje i kao vizija moguće bolje budućnosti.S obzirom da je ideja stara tri dekade, scenario začet pre dve, realizacija traje jednu, dakle i večnost izgleda tako blizu sada u trenutku kada očeujemo našu premijeru. Preporučio bi referentan tekst filmskog kritičara iz Zagreba, Nenada Polimca u ’Jutarnjem listu’ koji nudi čini mi se i sve moje moguće odgovore (i nalazi se na IMDB sajtu našeg filma). Pre svega, budţet filma nije zaokruţen, jer sledi finalna postprodukcija slike i zvuka, kao i kreiranje vizuelnog identiteta, promocija na stranim festivalima ...  Zahvaljujem se ekipi filma i protagonistima što su prihvatili da učestvuju u avanturi u kojoj smo im ponudili finansijsko obeštećenje koje je van vaţećih standarda, ali sa garancijom da će biti isplaćeno. Odgovor je njihov, a zahvalnost moja i produkcije ’Viktorija film’. Hvala velikim profesionalcima i zvezdama srpskog filma Draganu Bjelogrliću, Nemanji Jovanovu, Leni Bogdanović, Ivanu Deniću, Ani Sofrenović, Petru Jakoniću, Svetozaru Cvetkoviću, ... I Polu Mareju našem Nikolasu Reju ...

Kako vidite našu kinematografiju trenutno, tj. od promena 2000. godina pa do danas ?

Radikalna teza koju volim da podcrtam je da mi nemamo kinematografiju nego ’skup kinematografskih delatnosti’ i interesne grupe, a zbir svega toga svakako nije srpski film, koji bi trebalo da unisono čine, filmske škole, produkcija, distribucija, prikazivačka delatnost, prezentacija u svetu ... temelji, kuća, krov, ... Protok novca u našem društvu bi morao bi da bude u legalnim tokovima, pa je to onda pre pitanje za odgovorne institucije, i nadam se za finasijsku policiju ili sudstvo. Ili možda nije?

Da li je ovo bio vaš projekat iz snova, obzirom da je veoma dugo pripreman ?

Jedan reditelj je nedavno izjavio da je film snimio pre svega za sebe. Bravo,... ali sa drţavnim parama? Naši sugrađani su filmski radnici koji su neisplaćeni za poslove raĎene i do pre nekoliko godina ... I dok osim ’Montevidea ... ili ’Parade’ nemamo legitiman hit, ne moţe da se ne primeti da u filmskoj autorskoj populaciji dominira dţip kao prevozno i statusno sredstvo. Zato pitanje biltena da li je ovo moj ’dream project’ (projekat snova) ... Naravno da jeste! I laska mi da je ,,The Artist'' dobio oskarovsku ţetvu a za temu nema ni rat u Bosni, tranziciju, pa čak i genijalni iranski ’Raskid’ bavi se razvodom braka. Ali dragi prijatelji, veovali ili ne mi (naša produkcija) smo još u redu za koske da bi samo zaokružili ovaj projekat koji zbog birokratskih nemaštovisti vać nije bio premijerno prikazan u Veneciji 2011. Ali zato je imao premijere na FEST-u i sad na SOFEST-u u Sopotu, odakle kreće njegov put na letnje filmske festivale.